Misteriozno kamenje koje se pokreće

Kamenje koje se kreće je još jedan od mnogih misterioznih geoloških fenomena prirode, nazvan Racetrack Playa. Ova trka kamenja dešava se na tlu jezera koje svake sezone presuši, u Death Valley Nacinalnom Parku u Kaliforniji.

The Racetrack Playa je ravno i suvo područje koje se nalazi na severozapadnoj strani poznate Doline smrti u istoimenom nacionalnom parku u američkoj saveznoj državi Kaliforniji. Ovo za život surovo mesto postalo je svetski poznato po jednoj od najvećih prirodnih misterija - kamenjima koja se kreću.

Čitavom dužinom Racetrack Playe moguće je pronaći velike kamene gromade s jasnim tragovima kretanja desetinama metara iza njih. Iako niko nije vidio kako se kamenje "šeta", upravo ovi dugi i duboki tragovi na blatnjavoj površini svedoče kako su se definitivno premestila s jedne lokacije na drugu, piše Amusing Planet. Neka od ovih kamenja teška su i po nekoliko stotina kilograma, a iza sebe su ostavila tragove kretanja dugačke preko 400 metara. Budući da su dokazi sasvim jasni i opipljivi, preostalo je samo zapitati se jednu stvar: kako se ove gromade pokreću?

Za početak, potrebno je naglasiti kako se kamenje pomeri otprilike svake dve ili tri godine. Kamenje s neravnim dnom ostavlja ravne izbrazdane tragove, dok oni s ravnim dnom ostavljaju tragove krivudave putanje. Takođe, kamenje se ponekad na svom putu prevrne i tako moze promeniti smer kretanja, zavisno je li '’novo dno’’ kojim dotiču tlo glatko ili izbrazdano.

Tragovi kretanja razlikuju se i po smeru i po duzini. Kamenje koje su se nalazi tik jedno do drugog neko vreme mogu putovati paralelno, pre nego što jedan ili oba naglo promene smer. Levo, desno pa čak i unazad, vraćajući se ponovno na lokaciju s koje su krenuli. Dužina tragova takođe značajno varira, dva kamena iste veličine i oblika mogu putovati istom putanjom, a zatim jedan naglo zastane ili požuri ostavljajući drugi kamen daleko iza sebe.

Uprkos gotovo stogodišnjem naučničkom ispitivanju fenomena, putujuće kamenje i dalje zbunjuje geološku zajednicu i putnike namernike koji posete nacionalni park. Naposletku, nije zabeleženo da je iko ikada video da se kamenje zaista kreće. U nedostatku svedoka, procvetale su najrazličitije teorije preko kojih se na manje ili više maštovite načine pokušava objasniti ova zaista neobična pojava.

Jedna od prvih teorija je bila da kamenje pomera gravitacija, privlačeći kamenje po sitnim nagibima kroz duži vremenski period.Ova teorija odbačena je kada su geometri dokazali da je severni kraj lokacije nekoliko centimetara viši od južnog, što bi značilo da većina kamenja putuje uzbrdo. Takvo delovanje gravitacije još nije zabeleženo.

Iako nijedna živa duša nije videla kamenje kako se kreće, jedna se žena ipak približava rešenju ove enigme. Dr. Paula Messina, profesorka geologije na Državnom univerzitetu u San Joseu u Kaliforniji, proteklih deset godina marljivo beleži kretanja 162 kamena razbacana duž širokog platoa usred Doline smrti. Njena teorija je da kamenje pokreće vrlo retka kombinacija kiše i vetra. Padavine od otprilike 1,3 centimetra po četvornom metru će natopiti Racetrack Playu i tako stvoriti čvrstu, ali i klizavu podlogu. Snažni vetrovi (jačine otprilike 80 km/h) mogu pomeriti velike gromade po mulju koji je stvorila kiša. Na nadmorskoj visini od otprilike 1,100 metara vetrovi mogu biti još jači, i do 110km/h. Ali, naglašava Messina, na takvoj podlozi dovoljan je i relativno slab povetarac da pomeri kamenje.

Neki naučnici su predlagali da se na kamenja postave radio odašiljači ili čak kamere koje bi ih uhvatile "na delu" dok se šetaju Dolinom smrti. Ali, budući da površinu 95% nacionalnog parka čini netaknuta divljina, sva istraživanja koja se mogu provoditi na lokaciji moraju biti u potpunosti neinvazivna. Iz tog razloga zabranjeno je postavljanje bilo kakve veće opreme za posmatranje. Osim toga, kada kiša natopi Racetrack Playu, nikome nije dozvoljeno da se njome šeta budući da bi svaki trag naneo nenadoknadivu štetu ovoj zaštićenoj lokaciji. Naravno, nikome osim kamenju koje upravo ovakve trenutke iskorišcavaju za razgledanje prirode u kojoj se nalaze.