Najopasniji vulkani Evrope

Vulkan Etna na Siciliji ponovo je aktivan. Preti i nedaleki Vezuv. Ali erupcija kao ona koja je uništila Pompeju bila bi samo vatromet ako se probudi neprimetni, a u stvari najopasniji vulkan Evrope. Onaj kod Napulja.

Do najopasnijeg vulkana Evrope – neki ga svrstavaju čak i u kategoriju „super-vulkana“ – može se stići i javnim prevozom. On je praktično u predgrađu Napulja. To ne znači da to mnogi rade, jer ne zove se taj vulkan uzalud „Flegrejska polja“ (Campi Flegrei) – na starogrčkom bi to značilo „Polja koja gore“. Tu je buka kao u nekakvoj fabričkoj hali, neprestano ključa, a nad poljem se izvijaju smrdljiva isparenja koja zaudaraju na pokvarena jaja. Inače, čitavo to područje je relativno ravno i nimalo ne izgleda tako preteće kao Vezuv koji se uzdiže dvadesetak kilometara istočnije. Stručnjake međutim manje brine Vezuv, a više ta smrdljiva polja. Na tom  mestu bi, naime, moglo da dođe do nepojmljive katastrofe.

Mnogo toga se zna o erupciji Vezuva godine 79. kada su uništeni Pompeja i Herkulaneum. Geolozi su izračunali da su u toj erupciji iz zemljine utrobe izašla oko četiri kubna kilometara stenja i lave koji su uništili sve živo oko sebe. Ali geolozi znaju da su i Flegrejska polja već jednom eksplodirali, pre nešto manje od 40.000 godina. A u toj eksploziji nije izašlo četiri, nego 350 kubnih kilometara lave i stenja! Ostaci te erupcije pronađeni su i na obalama Crnog mora, u srcu Rusije.

Tržnica izašla iz mora

Još osamdesetih godina prošlog veka videlo se da se tamo nešto opasno događa. Tlo se u relativno kratkom periodu podiglo za gotovo dva metra i da bi se to videlo nije bio potreban nekakav stručnjak. Ne veći stručnjak od sedamdesetogodišnjeg napuljskog ribara Marija koji nam priča kako su se ribarski brodići nasukali na pesak pre nego što su dospeli na mesto gde su do pre para dana pristajali.

Odavno postoje dva nivoa luke: tamo gde su ranije pristajali veliki brodovi, sada su samo male barke. Iz mora su izronile čak i ruševine starorimske tržnice koje su vekovima bile pod vodom – sada su inače oko nje kafići i restorani. Zemlja se neprestano tresla i osećalo se da ispod površine „vri“, seća se i Marina koja je tada bila devojčica.

Ali kao što je počelo, tako se osamdesetih i primirilo. Zašto – to ne zna niko. Takvo uzdizanje tla često je pokazatelj skorašnje erupcije, objašnjava Tomas Valter, ali problem je što to nije sigurna stvar. Valter je geolog iz nemačke i jedan je od mnogih koji proučavaju vulkane na jugu Italije. U opservatoriji Nacionalnog instituta za geofiziku i vulkanologiju u Napulju postoji mnoštvo ekrana na kojima se neprestano prati i meri sve što se događa s tamošnjim vulkanima. Meri se temperatura i podrhtavanje, analiziraju gasovi... Ništa ne prođe neopaženo. Ali jedno pitanje uvek ostaje otvoreno: kada će ponovo doći do erupcije?