Tajni psihološki eksperimenti

Studenti psihologije uče na fakultetu o mnoštvu zanimljivih eksperimenata koji su dali interesantne rezultate i ponekad izazvali prave revolucije u poimanju ljudske prirode. Međutim, neki od njih danas uopšte ne bi bili izvodljivi niti etički opravdani.

1. Tri Hrista u Ypsilanti

Psiholog Milton Rokeach je 1959. ‘’spojio’’ tri psihijatrijska pacijenta sa identičnom deluzijom – da su Isus Hrist – da zajedno provedu dve godine u Ypsilanti bolnici u Mičigenu. Njegov cilj bio je da vidi da li će ovo zajedničko bivstvovanje promeniti njihove deluzije.

2. Projekat MKUltra

Project MKUltra – bio je program CIA u pedesetim i šezdesetim godinama prošlog veka, u kome su mentalna stanja učesnika menjana i manipulisana uz pomoć različitih droga, hipnoze i deprivacije sna. Teško je utvrditi šta se zaista dešavalo jer su mnogi dokumenti iz ovog projekta uništeni, ali sumnja se da je bilo i mrtvih.

3. Stenfordov zatvorski eksperiment

Eksperiment Philipa Zimbarda, u kome su pojedinim studentima na Univerzitetu Stanford date uloge da ‘’glume’’ čuvare a drugima da glume zatvorenike i koji je morao biti prekinut jer su ‘’čuvari’’ počeli zaista da zlostavljaju ‘’zatvorenike’’. Zimbardo je interpretirao ove rezultate tako da u pojedinim okolnostima i dobri ljudi moraju postati zli, i ovo teorijsko polazište je iskoristio i da objasni dešavanja u Abu Ghraib zatvorskom kampu u Iraku u period od 2003. i 2004.

Međutim, ovo situacionističko tumačenje opovrgavali su mnogi psiholozi, a naročito Steve Reicher i Alex Haslam. Oni su u svojoj ‘’zatvorskoj’’ studiji pronašli da ljudi ne reaguju uvek na toksične okolnosti, već, naprotiv, najveću moć ima grupa koja uspe da izgradi osećaj zajedničkog identiteta. Kritičari su pojasnili da je Zimbardo instruisao svoje čuvare da se ponašaju na zlostavljački način, kao i da su se mnogi čuvari ponašali adekvatno. Debata se nastavlja a inspirisana ovim eksperimentom snimljena su dva filma.

4. Mali Albert

John Watson, ‘’otac bihejviorizma’, koristio je siročiće za svoje eksperimente. Čuveni eksperiment sa malim Albertom, imao je za cilj da utvrdi da li je strah urođena ili uslovljena reakcija. Devetomesečni dečak bio je izložen belim pacovima, zečevima, izgorelim novinama. Albert nije pokazivao strah od pacova pre nego što je zajedno sa ovim stimulusom bio izložen jakom zvuku. Potom je Albert asocirao ovaj zvuk sa pojavom pacova i razvio snažan strah od njega, pa je čak i generalizovao strah i počeo da pokazuje veliki stres pri pogledu na bilo šta što je belo i ‘’pufnasto’’. Najtužniji deo eksperimenta bio je što Albert nikada nije desenzitiziran na ovaj strah.