Da li nam je prošlost kraj života ?

Ako sumnjate da vas uspomene zaustavljaju u vremenu, opterećuju i čine depresivnim – znači da niste prisutni sada i ovde… Nije mali broj onih koji praktično i ne žive sopstveni život, već on prolazi kraj njih dok se prisećaju uspomena. Svako ponekad u mislima odluta u prošlost, bilo da iznova proživi lepe trenutke, bilo da razmišlja o onim teškim. Ima i onih koji žive od beskrajnih sećanja i evociranja davnašnjih epizoda i koji na svaki način nastoje da zadrže vezu s prošlošću, jer im to pruža osećaj sigurnosti. Problem nastaje kada „podlegnemo” takvim osećanjima i živimo od uspomena, jer time propuštamo priliku da uživamo u sadašnjosti. Ukoliko su mučne i ružne, uspomene predstavljaju teško breme koje nas prati kroz ceo život. U mislima se stalno vraćamo u prošlost i po ko zna koji put preživljavamo ono što nas je povredilo. Koliko puta ste samo pomislili: „Nije trebalo to da uradim”, „Nije trebalo da to kažem” ili „Da mi je ova pamet, gde bih bio!” Svi smo mi vezani za iskustva iz prošlosti, ta veza je nekad očigledna, ali ponekad i tajanstvena. To može da bude neko teško podsvesno nezadovoljstvo, trauma, ili ljutnja iz prošlosti koju ne možemo da pustimo ili osvestimo. Problematično detinjstvo, raskid dugogodišnje veze ili situacija u kojoj nas je neko povredio i to ne možemo da zaboravimo – samo su neke od stvari koje mogu da nas koče. Možda je u pitanju prijateljstvo, veza, naša karijera, ili čak i čitav život koji deluje „zaglavljeno”. I sećanja na uspehe i svetle trenutke, na „stare dobre dane”, izvor su snage i motivacije, ali i sklonište i beg – kako bismo lakše „svarili” realne okolnosti koje nam ne idu na ruku. Da li je prošlost vaše pribežište? Da li ponekad u nekim sećanjima tražite pokretačku snagu, ili život uvek iznova osmišljavate? Za neke ljude, čak i prisećanje dobrih vremena može da izazove bolne emocije. Stvar je u tome na šta se fokusirate – da li se usredsređujete na to kako je to nekada bilo pozitivno, ili da sada toga više nema, naglašavaju psiholozi. Žaljenje je gubitak vremena Nema čoveka koga ne muče razna sećanja. Ljudi imaju naviku da se iznova osvrću na prošlost. Neprekidno okrivljuju druge za svoj bol. Žaljenje sebe, čežnja za minulim vremenima i nostalgija, ali i neprestano razmišljanje o nanesenim uvredama, teraju nas da se vrtimo u krug, da se vraćamo ponovo i ponovo na iste gorke misli. Teret ogorčenosti koji nosimo u sebi s vremenom postaje sve teži. Žaljenje je veliki gubitak vremena. Istraživanja su pokazala da svake nedelje 45 minuta žalimo zbog grešaka iz prošlosti, nečega što smo mogli da uradimo drugačije, a bilo nam je veoma važno. Ako neprestano preispitujemo svoje postupke u prošlosti i stalno iznova proživljavamo bolne momente, tim „ranama” ne dopuštamo da „zarastu”. Život je pun kajanja, a konstantno vraćanje u prošlost i pitanja: „Zašto sam to uradio?, „Da sam bar“… ili „Trebalo je“… preokupira naše misli i oblikuje buduće postupke. Kajanje i žaljenje mogu da nas uvuku u crne misli i opterete teškom krivicom i stidom što značajno može da nas spreči da uživamo u životu. Samosažaljenje ne koristi ničemu, samo nas čini slabim i nesigurnim. Što više budete žalili za nečim iz svoje prošlosti, to ćete u budućnosti biti nemirniji. Ukoliko se konstantno vraćamo negativnim stvarima koje su nas pogađale u životu, u misli će nam se useliti tuga i depresija. Najnovija studija je pokazala je da ljudi koji su ogorčeni na prošlost zbog propuštenih prilika ili načina na koji su tretirani, lošije žive, osetljiviji su na bol, depresivniji su i nervozniji nego oni ljudi koji se suzdržavaju od toga. Zlopamćenje vodi u bolest. Življenje u prošlosti, kao i godinama u duši potisnut osećaj uvređenosti, često dovodi do teskobe, anksioznosti, hroničnog stresa i umora, nesanice, ali i poremećaja u ishrani. Zato ne dovlačite ružnu prošlost u svoju budućnost. Pokušajte da u nove odnose, bilo da su ljubavni ili prijateljski, ne unosite emocionalni prtljag frustracija, izneverenih očekivanja i razočarenja nakupljenih tokom godina. Sećanja nam samo stoje na putu i sve nas više povređuju, jer zauzimaju mesto novih događaja koje bi trebalo da dođu. Negativni prošli doživljaji mogu da budu velika prepreka za srećnu budućnost. Takve emocije sigurno neće privući lepe događaje. Najveći izvor anksioznosti i osećaja žaljenja je ljubavni život. Uglavnom žalimo zbog toga što smo voljenu osobu pustili da ode, ili zbog propuštene prilike da sa nekim ostvarimo vezu. Ukoliko u ljubavi pamtite samo loša iskustva, ako ste iskusili izdaju, laž ili neiskrenost, to ne znači da buduće emotivne partnere treba gledati kroz prizmu tih loših iskustava, niti ćete u budućnosti biti nesrećni na tom polju. Negativne misli ostavite u prošlosti, gde im je i mesto, jer takav stav će uništiti svaki nadolazeći odnos, bilo da je reč o ljubavi ili prijateljstvu. Kako se izvući iz takvih situacija koje nam se ponekad čine kao začarani krug? Kako se rešiti repova prošlosti i biti slobodan? Večite zamerke Aveti prošlosti nam iscrpljuju snagu, mentalnu i fizičku. Ponekad je dovoljna i najmanja sitnica da nas podstakne na neki neprijatan događaj, da probudi stare rane i da ponovo proživljavamo ona ista osećanja koja su pratila događaj iz prošlosti. Prisećamo se loših ljudi koje smo sretali, loših pretpostavki, loših usmerenja, propuštenih prilika, izgubljenih verovanja, klasičnih zabluda i predrasuda… Svi imamo nekoga iz prošlosti ko nam se zamerio. Neke od tih zamerki držimo u sebi godinama. Problemi nastaju ako godinama vučemo na leđima taj težak kofer sa starim uvredama. Negovanje neprijatnih uspomena, sakupljanje i čuvanje svih događaja koji su nas nekada povredili, neizbežno pravi od nas životne gubitnike. Pod ovim teretom, očekujemo razočarenje od novih susreta i odnosa. Zato je važno da zaboravite na ljude i događaje koji su vas povredili, razočarali, izneverili, emotivno i energetski istrošili. Zašto dati nekome ili nečemu moć da nas proganja toliko vremena kasnije? Svi smo mi vezani za iskustava iz prošlosti, ali važno je da se osvrnemo sa ciljem, umesto „uzaludnog” osvrtanja i razmišljanja šta je moglo da bude. Istraživanja su pokazala da možemo istisnuti bolne uspomene ako se usredsredimo na pozitivne. Uspomene možemo da promenimo i ako izmenimo način na kojih ih se prisećamo. Ako drugačije razmišljamo o njima, lakše ćemo doživljavati svoju prošlost i osloboditi se loših sećanja. Udaljite se od ružnih sećanja Da li vam život u prošlosti omogućava da idete napred i da postavljate bolje ciljeve, ili vas tera da neprestano razmišljate kako zbog nečeg što je bilo u prošlosti ostajete na istom mestu? Loša iskustva iz prošlosti utiču na to kako vidimo svet u sadašnjosti. Ne može se očekivati pozitivan preokret u životu sve dok se ne unište ružna sećanja koja blokiraju srećnu budućnost. Ne možete krenuti u nove pobede, ako za sobom još uvek vučete tragove poraza. Najviše uticaja na život ima percepcija prošlosti. Na to kako doživljavamo određenu situaciju utiču naša iskustva iz prošlosti, stavovi i uverenja koje smo izgradili. Prošlost ne možemo da izbrišemo, ona je uvek prisutna, i ostavlja „ožiljke”, ali možemo da izaberemo kako ćemo se prema njoj odnositi. Ili ćemo dozvoliti da nas prošla iskustva opterećuju, ili ćemo ih iskoristiti da bismo iz njih učili i živeli kvalitetnije sad, i u budućnosti. Ljudi koji o prošlosti imaju negativna osećanja, zadržavaju sličan stav i prema budućnosti, a to utiče na njihov život. Oslobađanje prošlosti – zaboravljanje nekih ljudi, ideja, očekivanja, želja, napuštanje loših navika ili nezdravih odnosa, može da bude jako teško. Nije lako uništiti loše „programe” iz prošlosti i izbrisati ih iz podsvesti. Svaki početak je težak, ali opraštanje od prethodnog, jedini je preduslov da započnete nešto. Prvi korak je promeniti ponašanje. Ali, da bi počeli da se menjate, neophodno je da od sebe otpustite sve prošlo. Ne živite sa teretom prošlih gubitaka i neuspeha. Nemojte definisati sebe u skladu sa onim šta ste nekada bili. Ključno pitanje je: „Šta mogu da uradim sada?” Oslobodite se sećanja, kajanja i sklonosti da razmišljate: „Šta bi bilo, kad bi bilo…” Samo ćete povrediti sebe, iznova ih proživljavajući. Osvrtanje unazad i opterećivanje negativnim stranama prošlosti neće vam doneti bolju budućnost. Ne stvarajte od loših iskustava proročanstva koja se ispunjavaju sama od sebe. Pozitivan stav prema životu traži da gledamo u budućnost, a ne u prošlost. Prošlost smatrajte završenim poglavljem iz kojeg ste izvukli vredne lekcije koje vam omogućavaju da uživate u sadašnjosti i budete spremni za budućnost. Umesto samosažaljenja, treba krenuti napred, ali sa svešću da iste greške ne smeju da se ponavljaju. Većina ljudi ima lošu naviku da iskustva iz prošlosti koristi kao model za buduće događaje. Tako navikavate um da razmišlja na jedan određeni način. Ako ste kroz loša životna iskustva izgubili veru u ljude, imajte na umu da je umetnost zaboravljanja presudna za umetnost življenja. Jer u suprotnom, ostajemo vezani za gorčinu i razočaranja, što znači da ne živimo u sadašnjosti. Nemojte gubiti svoje dragoceno vreme žaleći za onim što ste uradili juče, već budite svesni da svaki trenutak vašeg života predstavlja novu priliku da počnete ispočetka. Iskoristite tešku prošlost na način da budete jači u budućnosti. Dozvolite sebi da se praštanjem – sebi i drugima, oslobodite loših iskustava. Jedino praštanjem možete napraviti mesta za nova iskustva i pustiti nove osobe u svoj život. Kada to postignete, razbićete krug gorčine, zatvoriti teška poglavlja i živeti pozitivnije